Rajinski mentalitet
"Prema Jovanu Cvijiću u našim krajevima, pod specifičnim istorijskim i kulturnim uslovima, formirao se osobeni etnopsihički tip, a to je centralni tip, za koga je karakterističan "rajinski mentalitet". Ovaj tip je nastao u središnjem delu Balkanskog poluostrva (u plodnim dolinama Morave i Vardara), kod bespomoćnog pravoslavnog stanovništva koje je vekovima bilo izloženo Turskim i Arbanaškim pljačkanjima i zulumima. U neprestanom strahu od dušmana i pod stalnim pritiskom težnje za održanjem golog života razvio se podanički mentalitet potištenih i servilnih ljudi. Sindrom osobina rajinskog karaktera čine crte: plašljivost, fatalizam, potuljenost, pakost, nepoverljivost, pragmatizam, lukavstvo, egoizam, čulnost, slepa odanost gospodaru, poniznost prema moćnima i surov odnos prema nemoćnima, kao i moralna mimikrija."
Cvijić je pred nas odavno postavio ovo užasno ogledalo, ali izgleda da sve do danas nismo naučili da gledamo u njega, niti smo polušali da promenimo nešto što ne valja. Mentalitet se sporo menja, ali u našem slučaju je očigledno da promene ne postoje jer još od njegovog vremena pa sve do današnjih dana lagano ali sigurno, kao nacija, propadamo i gubimo bitku za bitkom. Ne možemo i ne smemo poricati da smo postali bedni, slabi, emotivno i moralno razoreni jer tek kada shvatimo dokle smo došli, onda se možemo nadati promenama na bolje. Ali, na žalost, kolektivna tvrdoglavost i poricanje nam bacaju mrak na oči i iz tog razloga smatramo da smo bolji od ostalih, dok u stvarnosti ne vidimo ni sebe ni druge. Još jedna stvar koja nas poput kamena vuče na dno i ne da nam da dišemo je takozvana "tradicija". Izopačena reč koja kod nas više ne označava naše običaje, kulturno nasleđe i identitet kao naroda već se svela na primitivni nacionalizam i versko/političku propagandu koja nas sprečava da krenemo dalje i prestanemo da se davimo u blatu.
Ako se možda neko našao uvređen nek pogleda komšije i svet oko sebe. Nek se samo seti kako je Srbija složna dok junački uništavamo kola Hrvatima i razbijamo lobanje homoseksualcima, dok se u isto vreme plašimo da istim sredstvima branimo Kosovo. Setite se da igramo onako kako nam naši gospodari iz EU sviraju. I ne zaboravimo koliko samo volimo majčicu Rusiju i sve vezano za nju, ali ipak nam je draža EU kad tražimo posao ili kupujemo polovni automobil.
Moramo postati pametni, odnosno informisani i obrazovani. Moramo naučiti da kritički razmišljamo. Mislim da je to jedini način (ako ne, onda barem dobar početak) menjanja našeg mentaliteta zbog kog čučimo u mestu predugo vremena. Samo tako ćemo moći da postanemo jaka nacija koja će ceniti solidarnost, ljubav i poštenje. Ovo treba ozbiljno shvatiti jer smo na dobrom smo putu da se raspemo i nestanemo.
